Analize

Kako su hrvatski online mediji izveštavali o pandemiji COVID-19?

Pandemija COVID-19 je u potpunosti okupirala hrvatski online medijski prostor. Od prvog zabeleženog slučaja zaraze na domaćim portalima je objavljeno više od dvadeset hiljada članaka o toj temi, a kad bi se prebrojali članci u štampanim medijima i prilozi objavljeni na radio-televiziji, verujem da bi broj objavljenih članaka bio oko 40 hiljada

 

Izuzetno velika medijska ponuda članaka o pandemiji COVID-19 odgovor je na povećanu potražnju za online sadržajem usled mera ograničenja kretanja i inicijative „ostani doma“. Analiza velikog broja online članaka, metodama mašinskog učenja, objavljenih na 160 domaćih portala o toj pandemiji pokazuje da takav porast medijske ponude nije praćen rastom tematske raznovrsnosti i kvalitetom objavljenog sadržaja. Osim toga, analiza pokazuje da je sentiment objavljenih tekstova dominantno negativan pa je potreban oprez kod nekritičkog i olakog prepuštanja takvom medijskom sadržaju.

Slika 1 prikazuje najvažnije reči u četiri algoritamski identifikovane teme na osnovu 20.000 članaka objavljenih na 160 domaćih online portala o temi pandemije COVID-19. Teme su identifikovane pomoću metodologije mašinskog učenja na osnovi Latent Dirichlet allocation (LDA) algoritma, standardnog pristupa u analizi prirodnog jezika (NLP). LDA algoritam omogućava grupisanje karakterističnih reči u apriori zadati broj tema i tako olakšava pregled analiziranog tekstualnog korpusa. Konačan broj tema (4) je određen na osnovi najreprezentativnije specifikacije modela. Iako postoje određena preklapanja među temama, jasno je vidljivo da se prva tema odnosi na epidemiološke mere Stožera civilne zaštite, a druga tema je vezana za tehničku saradnju ministarstava, odnosno politike, i epidemioloških službi. Treća tema odnosi se na karakteristike bolesti COVID-19 i pregled kretanja aktuelnih trendova zaraze dok se četvrta tema bavi merama pomoći privredi, dinamikom uvođenja i popuštanja mera i dubinom društveno ekonomske krize.

null

Najzanimljivije što ovaj tematski pregled otkriva upravo je ono skriveno, odnosno one teme koje nisu deo domaće medijske ponude. Prvo, vesti iz sveta nisu u fokusu domaće javnosti. To je problematično jer, iako je svet postao znatno više lokalan od izbijanja pandemije, globalizacija nije nestala i uveliko će odrediti brzinu i kvalitet oporavka u narednom periodu. Drugo, politika je tematski pokrivena u tehničkom kontekstu, odnosno u relaciji s epidemiološkim službama ali mere upravljanja krizom nisu samo tehnička stvar. Treba se pritom prisetiti da države imaju znatno različite pristupe borbi protiv pandemije, a razlozi za to uveliko određeni politikom. Treće, nova društvena transformacija u vidu tehnoloških i organizacijskih promena nije u fokusu medija. To je problematično zbog jednostranog i, uglavnom, pesimističnog sentimenta koji proizlazi iz isključivog medijskog fokusa na dubinu krize.

Medijski fokus na tehničke aspekte pandemije i dubinu krize generiše negativni sentiment što dovodi do tematskog zamora. Zamor se odražava u tridesetodnevnom trendu pada udela posmatranih reči koje predstavljaju svaku od 4 identifikovane teme u ukupnom korpusu reči. Pad udela reprezentativnih reči pokazatelj je pomaka od epidemioloških mera prema sledećoj fazi upravljanja pandemijom, npr. privrednom oporavku, novim društvenim okolnostima, političkim temama i tehnološkom napretku. U toj fazi na važnosti dobija nada odnosno očekivanja, pesimizam usporava, a optimizam raste i podstiče oporavak.

null

Izlazak iz prve faze upravljanja pandemijom COVID-19 i popuštanje epidemioloških mera dovodi do potrebe za prilagođavanjem na nove društveno-ekonomske okolnosti, a oporavak će biti brži i kvalitetniji ukoliko je vođen pozitivnim sentimentom. Analiza sentimenta u ovoj analizi je sprovedena korišćenjem javno dostupnog CrosentiLexGold rečnika za čije održavanje je zaslužan Fakultet elektrotehnike i računarstva u Zagrebu (FER). Rečnik se sastoji od 1200 reči koje su okarakterisane pozitivnim(+), negativnim(-) i neutralnim (+/-) sentimentom. Na osnovi analze CrosentiLexGold rečnikom je vidljivo da je medijska ponuda članaka do sada pretežno isticala negativne strane krize, kao što je vidljivo iz oblaka reči i sentimenta u objavljenim člancima koji pokazuju da su reči poput „virus“, „problem“ i „bolest“ najčešće korišćeni. Zbog toga je još teže, ali i važnije, zadržati optimizam. Osim što su pozitivna očekivanja preko potrebna kako bi se ekonomski sistem uspešno prilagodio na novonastalu situaciju, kritičko konzumiranje ponude medijskog sadržaja smanjuje i psihološki teret krize koji je, npr., vidljiv u rastu opsega posla službi za psihološko savetovanje građana.

Da optimizam nije iracionalan stav prema krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, pokazuju već vidljive naznake novog tehnološkog napretka, uglavnom u organizacijskoj promeni i sve većoj primeni digitalnih tehnologija. Takođe, institucionalna promena i rastakanje starih i neproduktivnih društveno-ekonomskih struktura usled potrebe za prilagođavanjem na novonastale okolnosti otvara priliku za nove ideje i daje prostora novim pravcima razvoja. Iako se Hrvatska nalazi znatno iza svetske i evropske tehnološke granice, gde je razvoj i implementacija novih tehnoloških rešenja otežan, pandemija COVID-19 pruža novu priliku za reorganizaciju i prilagođavanje. Preduslov je pozitivan sentiment i optimizam u očekivanjima.
 
Autor: Luka Šikić, dr.sc., naučnik, Institut za društvena istraživanja Ivo Pilar

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Analize

Sedmični pregled gledanosti televizije od 27. jula do 2. avgusta 2020. godine

Advertiser Serbia4. avgusta 2020.

Huawei prestigao Samsung u prodaji pametnih telefona

Advertiser Serbia3. avgusta 2020.

Apple najvrednija kompanija na svetu, prestigao naftnog giganta

Advertiser Serbia2. avgusta 2020.

Ukupni prihodi medija od oglašavanja u 2019 su bili 210 miliona evra

Advertiser Serbia30. jula 2020.

Forbes: Tehnološka petorka iz SAD na vrhu liste najvrednijih brendova

Advertiser Serbia30. jula 2020.

Eurostat: Najveći pad realne potrošnje u EU i evrozoni od 1999

Advertiser Serbia29. jula 2020.

Ogroman pad u romingu, rekordan rast u domaćem saobraćaju

Advertiser Serbia28. jula 2020.

Ljajić: Rast maloprodaje u Srbiji u maju 4,7 odsto, naročito u supermarketima

Advertiser Serbia23. jula 2020.

Jeff Bezos u jednom danu bogatiji za 13 milijardi dolara

Advertiser Serbia22. jula 2020.

Neto dobit Netflix-a gotovo utrostručena

Advertiser Serbia20. jula 2020.

OECD i FAO: Cene hrane mogle bi da dožive tržišni šok

Advertiser Serbia19. jula 2020.

10 najgledanijih reklama na YouTube-u u drugom kvartalu 2020

Advertiser Serbia16. jula 2020.

Ilon Mask u jednom danu bogatiji za šest milijardi dolara

Advertiser Serbia11. jula 2020.

BrandZ Top 100: Najvredniji svetski brendovi pripadaju tehnološkim kompanijama

Advertiser Serbia9. jula 2020.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 29. juna do 5. jula 2020. godine

Advertiser Serbia8. jula 2020.