Agencije

IVAN WESTERVEEN, Saatchi & Saatchi Beograd: „Cvrčak i Mrav u Africi“ je tip projekta koji opravdava postojanje naše profesije i kreativne industrije

Razgovarali smo sa Ivanom Westerveenom, kreativnim direktorom agencije Saatchi & Saatchi Beograd o radu na pionirskoj pozorišnoj predstavi „Cvrčak i Mrav u Africi“ u okviru projekta Čet Teatar, koja je realizovana kroz saradnju Pozorištanca Puž, Vibera i agencija Saatchi & Saatchi Beograd i Leo Burnett Beograd …Razgovor vodila Snežana Milić

 

_____________________________________________________________________________________
UVOD. U vreme kada su pozorišta zatvorena i deca nemaju priliku da gledaju predstave, Pozorištance Puž je 25. juna izvelo premijeru koju je ispratilo više od 21.000 gledalaca širom regiona. Naime, u saradnji sa Pozorištancem Puž i Viberom, marketinška agencija Saatchi& Saatchi, uz podršku tima agencije Leo Burnett, osmislila je prvu predstavu koja je ikada odigrana na Viber platformi. Predstava Pozorištanca Puž, „Cvrčak i Mrav u Africi”, odigrana je u formi četa između glavnih likova Cvrčka, Mravka i Orangutana koristeći sve funkcionalnosti Viber platforme. Nakon više meseci rada sa glumcima, scenaristima i testiranja Vibera, ova jedinstvena kampanja je prenela scenu Pozorišta Puž online na način koji nikada nije viđen do sada. Ulaznice za predstavu bili su jedinstveni Viber stikeri osmišljeni od strane Saatchi & Saatchi i Leo Burnett timova, a pozornica je ostvarena u obliku Viber zajednice gde su glumci kroz čet odigrali scenario sačinjen od Gifova, memova, emodžija, glasovnih poruka, crteža i dobrog starog teksta…
Predstavu možete pogledati i sada preuzimanjem ,,Čet Teatar Puž” Viber stiker paketa i dobićete pristup Čet Teatar online pozornici.

_____________________________________________________________________________________

Koliko je jedna pozorišna predstava poželjan „materijal za obradu“ od strane jedne kreativne agencije? Ipak je pozorište specifičan medij, koji dobar deo svoje snage i privlačnosti crpi iz neposrednog telesno-prostornog kontakta između umetnika i publike.

– Fizički kontakt je neosporno jedan od ključnih elemenata pozorišta… Ali nažalost živimo u vremenu kada takav kontakt postaje sve više nemoguć. Ideja koja nas je vodila kroz projekat i jeste da kada ogolimo pozorište fizičke manifestacije, dolazimo do dublje suštine. Komunikacija i emocija. Ideja projekta tako dobro rezonira zato što je komunikacija preneta upravo na medij koji joj i služi. A s druge strane svi znamo koliko dobro jedan emotikon ili gif u četu sa nekim može da prenese emociju. Dok gledamo razmenu dijaloga u Čet Teatru, mi zapravo učestvujemo u komunikaciji glumaca, upijamo emocije i u glavi gradimo sliku upravo na način na koji to radimo i u pozorištu.

Da se razumemo, ni u kom slučaju ne smatram da pozorište treba zameniti digitalnom predstavom, ali definitivno mislim da ovakva interpretacija donosi veliku scenu klincima na sasvim nov način, a Pozorištance Puž čini bližim i relevantnijim.

Gledajući sa strane, čovek bi rekao da je ovakva vrsta projekata u savremenim tehnološkim uslovima jednostavna za realizaciju. Međutim, upravo tamo gde postoji veliki potreba za kreativnošću ali i korišćenjem razvijenih tehnoloških sredstava – sistem zna da zabaguje. Koji problemi su bili najizraženiji u procesu realizacije ovog projekta?

– Projekat jeste bio iznenađujuće kompleksan. Prvo, prevesti klasičan scenario u gifove, emodžije, sound i tekstove četa je jedinstven, i nimalo lak zadatak. Upravo smo o tome pričali u prethodnom pitanju. Bez fizičkog prisustva, emocije se moraju naglašavati na drugi način. To je na neki način režija koliko i pisanje scenarija. A onda tek dolazi sinhronizacije postovanja, vremena koje je potrebno da publika percipira post, doživi “punch line“, a pritom ne izgubi interesovanje… To je zahtevalo ogromnu logistiku i puno proba i strpljenja.

Glumci Pozorištanca su bili fenomenalni, tokom vežba i snimanja glasovnih poruka kao i u pronalaženju različitih načina da Čet Teatru udahnemo život. Sa druge strane Viber nam je pružio neprocenjivu podršku na projektu kako savetima tako i novim funkcionalnostima platforme.

null

Danas postoji veliki broj komunikacijskih platformi koje omogućavaju gotovo sve vrste razmene informacija i komunikacije, od slanja poruka do prikazivanja videa u velikoj rezoluciji. Zašto je u ovom slučaju izbor pao na Viber?

– Viber je jedna od najvećih i najpopularnijih čet platformi u Srbiji. Ono što nam je bilo jako važno je činjenica da ga podjednako koriste i deca i roditelji… Sa druge strane prikazivanje video snimka nam nije bio opcija, jer smo želeli da klincima napravimo imersivno iskustvo, uživo sa glumcima koji komuniciraju kao što bi to radili na bini, samo u ovom slučaju putem drugog medija.

„Cvrčak i Mrav u Africi“ je predstava koja se relativno lako digitalno vizualizuje…pored toga, deca i mladi u digitalnom plivaju kao ribe u vodi… Da li je, po vašem mišljenju, na ovaj način koji ste vi primenili moguće obraditi predstave za odrasle, kao što su na primer Beketov Godo ili Šekspirov Hamlet? Koliko su uopšte starije generacije prijemčive za ovu vrstu transponovanja pozorišnih predstava?

– Izazov prihvaćen! :) Mislim da bi klasično pozorište moglo da bude jako zanimljivo u izrazu na Čet Teatru. Svi znamo da se kroz poruke često u životu odvijaju prave drame i komedije. Zamislite kako bi Hamlet lamentirao nad sudbinom kroz gifove i emotikone… Ne znam koliko bi starije generacije ovo angažovalo, ali prema reakcijama roditelja na postojeću predstavu, mislim da su ljudi dovoljno verzirani u ovoj vrsti komunikacije da mogu da se užive i uživaju.

Pozorište danas nažalost gubi svoju moć nad mlađom publikom, što je zaista tragično. Time kao društvo postajemo neuporedivo siromašniji. Mislim da ovo svakako jeste način da podmladimo percepciju pozorišta, i predstavimo ga mladima u nekom njima mnogo bližem ruhu, kako bi poželeli da ga iskuse i iz prve ruke.

U istoriji pozorišta na ovim prostorima, neke predstave, kao što su „Radovan III“ Ateljea 212 i „Audicija“ sarajevske scene Obala, stekle su kultni status upravo zbog omasovljenja gledalačke publike dodatnim angažovanjem još dva kanala komunikacije a to su kućni video rekorderi i televizija… Vremena su se promenila, pojavili su se novi mediji i kanali komunikacije, digital je postao skoro pa način života i uopšte postojanja. Probajte da uporedite moć televizije, sa jedne strane i digitala, sa druge strane, kao kanala komunikacije pozorišnih predstava. Postoje li neka značajnija ograničenja u upotrebi digitala u realizaciji pozorišnih predstava, koja ste mogli da prepoznate tokom rada na ovom projektu?

– Odlično poređenje! Televizija jeste, kao što kažete sredstvo masovne komunikacije i kao takva je imala neverovatnu moć. Digital, je sa druge strane sredstvo masovne interakcije. Uživo, dvosmerno, bez vremenske distance, ovde i sada. On je drugi korak u evoluciji komunikacije. Mi bismo voleli da ljudi sutra mogu da učestvuju u našoj predstavi, ili je prave sami.

Opet, Čet Teatar nikako ne treba da zameni pozorište… Kao što ga ni ekranizacije nisu zamenile. Naravno da je odnos glumca i publika, ta energija koja se stvara na granici svetla pozornice i mraka publike nezamenjiva. On je samo način da pozorište ljudima pruži još jednu vrstu iskustva, i u krajnjem slučaju privuče ih u svoje okrilje.

Kakvi su vaši utisci o publici i njenim reakcijama? Imate li neke informacije o strukturi auditorijuma i načinu na koji je on reagovao?

– Moram priznati da sam i sam bio iznenađen reakcijom publike. Mi smo mislili da će priča privući ljude, ali nismo mogli da zamislimo do koje mere. Predstavu je uživo pratilo 22.000 porodica, a pošto je na zajednici atricija publike bila zaista zanemarljiva, možemo zaključiti da je većina predstavu koja je trajala više od pola sata, odgledala i do kraja. Tokom predstave smo na postove četa dobili desetine hiljada lajkova, a nakon što smo grupu otvorili za aplauz, za samo 10 minuta smo dobili više od 8000 komentara, videa i saund fajlova sa čestitkama. Onda smo morali da zatvorimo čet jer je količina pristižućih komentara pretila da zatrpa grupu. Ono što mi je još veće iznenađenje je da ljudi predstavu nastavljaju da gledaju i dalje. Naša grupa je narasla i trenutno broji preko 32.000 ljudi.

S obzirom na ovo postignuto pionirsko iskustvo, imate li želju ili bar neki preliminarni plan da nastavite sa realizacijom sličnih projekata, u kojima se podržavaju ustanove kulture i produkti njihove delatnosti, imajući u vidu činjenicu da je upravo kultura jezgro i suština postojanja jednog naroda?

– Apsolutno! Ovo je tip projekta koji opravdava postojanje naše profesije i kreativne industrije. Način na koji smo pomogli pozorištancu da se podmladi želimo definitivno da produžimo. Zašto sutra ne bismo imali pozorišni festival Čet Teatra… Ali to je priča za neku sledeću priliku.

Naša dužnost je da kreativnost kao svoju najveću vrednost i snagu, stavimo u službu vrednosti koje se polako gube.

Moram priznati da smo neočekivana vrsta heroja, ali sam zahvalan na prilici da to budemo. Sa druge strane ovo je izuzetno efikasan način da pokažemo ostalim klijentima šta je, uz malo hrabrosti, kreativnost u stanju da učini za njihove brendove.

null

Predstavite tim koji je radio na ovom projektu, kako kreativce iz vaših agencija, tako i one iz pozorišta

– Na ovom projektu smo zaista imali priliku da sklopimo izuzetan tim ljudi koji su pokazali neverovatnu posvećenost da u beskrajnim satima pre, posle i između svakodnevnog posla ostvare do sada neviđeno. Goran Živković naš rukovodilac digitala koji je projekat pokrenuo i bio neprocenjiv u njegovom ostvarenju. Andreja Nježić, Kreativni Direktor koji je vodio koncept i identitet projekta, Suzana Bojović, Milja Zarubica i Keti Zaharijev koje su udahnule život novom pužu kao i karakterima cvrčka, mrava i orangutana. Isidora Radojčić koja je bez obzira na sve prepreke brilijantno, postojano i pouzdano vodila projekat celim putem do ostvarenja. Andreja Milkić koji je od samog početka bezrezervno verovao u projekat i omogoćio mu da dobije trakciju i krene pravim tokom. I Aleksandra Dronjak koja je pužu pomogla da pronađe svoj digitalni jezik. Sa druge strane smo imali sjajnu ekipu pozorištanca na čelu sa Đoletom Bulaićem i Kristinom Vujović koja je prepoznala vrednost ideje, kao i fenomenalne glumce Stevana Piala, Bogdana Bogdanovića i Ivana Mihailovića koji su likovima podarili glasove i emocije. Tako da još jednom jedno gromoglasno bravo za sve koji su projekat odsanjali, prepoznali, za njega se borili, i na kraju ostvarili!

 
Autor: Snežana Milić
Izvor: Advertiser Serbia

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Agencije

Nova kampanja JAZAS-a i Degordiana: Distanca od 2 mikrona štiti od virusa!

Advertiser Serbia7. avgusta 2020.

JOVANA SIMIĆ, Ovation BBDO: Cancel Culture i brendovi

Advertiser Serbia3. avgusta 2020.

Istraživanje: Kreativna industrija u Srbiji među najpogođenijim Covid-19 krizom

Advertiser Serbia3. avgusta 2020.

MARIJA MATIĆ: „VIDA je najmoćniji kanal advertajzing komunikacije koji je do sada postojao“

Advertiser Serbia27. jula 2020.

Direct PERSPECTIVE pokreće dijalog o novoj normalnosti – O poslovanju, brendovima i tehnologijama

Advertiser Serbia23. jula 2020.

Ghetaldus je izbacio stav na sunce

Advertiser Serbia17. jula 2020.

2 Red Dot nagrade za Studio Sonda: Za sladoled King u čašici i za projekat EPK Rijeka 2020, Autorske Bure

Advertiser Serbia16. jula 2020.

Saatchi&Saatchi Hrvatska osvojio AdForum-ov PHNX

Advertiser Serbia13. jula 2020.

Jana 800 by Saatchi&Saatchi Hrvatska

Advertiser Serbia3. jula 2020.

Doktori superheroji deo digitalne izložbe “Great ads for good”

Advertiser Serbia3. jula 2020.

Novi letnji Master class u Represent Communications: TikTok like a PRO

Advertiser Serbia3. jula 2020.

Budućnost maloprodaje: Sinergija razumevanja, efikasnosti i empatije

Advertiser Serbia30. juna 2020.

POLARIS otkriva kako COVID-19 kriza utiče na advertajzing industriju

Advertiser Serbia26. juna 2020.

PREDRAG VOJINOVIĆ: „Živimo u doba egzibicionizma, voajerizma, materijalizma i egoizma“

Advertiser Serbia26. juna 2020.

DAVOR BRUKETA: „Nadam se da ćemo pronaći način da prestanemo nanositi bol jedni drugima kao i drugim vrstama“

Advertiser Serbia25. juna 2020.