Agencije

Istraživanje agencije Valicon: Briga za ekonomske posledice korona virusa najniža u regionu

Agencije

BEOGRAD – Zabrinutost građana Srbije za širenje epidemije korona virusa, iako smanjena za čak 20 procentnih poena u odnosu na kraj marta, ostaje najviša u regionu i iznosi 70%, u poređenju sa 47% u Sloveniji, 58% u Bosni i Hercegovini i 62% Hrvatskoj

 

Suprotno tome, zabrinutost za ekonomske posledice, uprkos rastu jedino u Srbiji manja je od polovine i iznosi 40%, dok ekonomske posledice epidemije brine 69% građana Slovenije, 61% građana BiH i 59% građana Hrvatske.

null

RAZLIČITI ASPEKTI BRIGA TOKOM EPIDEMIJE: PORODICA I ZDRAVLJE PRE SVEGA

Struktura zabrinutosti građana Srbije, neznatno se razlikuje od regiona a najviše vrednosti prepoznaju se u aspektima koji se odnose na širi društveno-sociološki kontekst još uvek aktuelne epidemije. Tako 68% građana Srbije izražava visok stepen zabrinutosti za svoju porodicu, sledi briga za zdravlje, prisutna kod 41% ispitanika, a briga za ekonomske posledice je tek na trećem mestu i iznosi pomenutih 40%. Ako pratimo podatke iz regiona, možemo da prepoznamo uzlazan trend tog pokazatelja u periodu nakon stabilizacije, a prosečna vrednost za taj pokazatelj u Sloveniji koja je prva proglasila kraj epidemije iznosi skoro 60%.

null

Takođe, uprkos različitim podacima iz više zvaničnih izvora o broju osoba kojima je tokom trajanja epidemija radni odnos na bilo koji način prekinut, zabrinutost za radno mesto u Srbiji beleži najnižu vrednost u poređenju sa regionom i iznosi svega 10%. Istovremeno samo 5% ispitanika, koji su u periodu pre proglašenja epidemije bili u nekom obliku radnog odnosa, opisujući svoju trenutnu situaciju u vezi zaposlenja, kao razlog gubitka posla navodi epidemiju korona virusa.

null

MERE STROGE ALI SITUACIJA IDE NA BOLJE

U okviru kontinuirane studije koja prati reakciju građana Srbije i regiona u zemljama u kojima agencija Valicon posluje, meren je stepen saglasnosti građana sa merama koje donose njihova nacionalna koordinaciona tela.
Sada već preventivne mere za borbu protiv korona virusa, preblagim smatra 18% ispitanika. U prethodnom periodu, kad su te mere bile ograničavajuće, preblagim ih je krajem aprila smatralo 10% građana Srbije a krajem marta, u povoju epidemije 13%.

null

S druge strane nakon značajne relaksacije mera i nakon neformalnog proglašenja kraja epidemije od strane pripadnika Kriznog štaba, previše strogim ove mere doživljava 20% građana, što je pad od 12 procentnih poena u odnosu na značajno restriktivan period. Značajno veliki broj je onih koji mere ocenjuju kao primerene situaciji, a prosečna vrednost tokom perioda merenja iznosi 63% ispitanika.
U prilog oceni mera kao adekvatnim govori i pogled građana na opštu situacija i promenu pravca kretanja. Poboljšanje kao pravac kontrole epidemije trenutno vidi čak 90% građana a visok procenat takvih prisutan je već od početka aprila. Jedino je mart doneo izjednačeno pesimističan i optimističan pogled na situaciju, tada je odnos poboljšanja i pogoršanja bio izjednačen, dok je skok od 25 procentnih poena u korist poboljšanja zabeležen već početkom aprila.

null

Kada bliže pogledamo strukturu poboljšanja, vidimo da su se poruke zvaničnika u javnom prostoru koje su ordinirale oko „umerenog optimizma“ preslikale i kod građana. A kada pogledamo prosek svih merenja, vidimo da je najveći broj upravo umereno optimističan odnosno perspektivu razvoja situacije ocenjuje kao „ide ka boljem“ – 65%.

null

Međutim građani Srbije nemaju povoljnu ocenu o održavanju izbora i nastavku izbornih aktivnosti, s obzirom da još uvek na snazi odluka o epidemiji od posebnog značaja. U dva talasa merenja, najveći broj građana nije saglasan sa održavanjem izbora 21. juna. Sredinom maja svoje neslaganje sa održavanjem izbora izrazilo je 53% građana, dok se krajem maja taj broj smanjuje za 9 procentnih poena. Sa održavanjem u potpunosti se saglasilo 9% pa 11% građana. Bez odgovora je u oba talasa merenja bilo 15%, odnosno 17% građana.

NOVA NORMALNOST: IDE NA BOLJE ILI IDE NEKAKO

Osvrtom na takozvanu novu normalnosti, a i kada govorimo o percepciji poboljšanja opšteg stanja u društvu neizostavan je deo koji se odnosi na lični doživljaj i percepcije trenutne situacije. Tako posebno kreirana skala koja opisuje život u novonastalim okolnostima daje uvid u to kako i na koji način građani lično doživljavaju period za nama. Skala takođe pomažu u predviđanju budućih aktivnosti, namera u kupovini i ponašanja potrošača. Dok u kombinaciji sa drugim indikatorima može pružiti uvid u promenu kupovnih navika.

null

Od potpuno beznadežna – 2% do potpuno normalna – 7%, najveći broj ispitanika – 31% svoj lični doživljaj trenutno opisuje kao „normalan, s obzirom na okolnosti“, što je u odnosu na početak epidemije porast od 16 procentnih poenta, ujedno i najveća promena u strukturi percepcije trenutne situacije. Drugi doživljaj građana je da je situacija „podnošljiva“ odnosno opisuju je kao „ide nekako“, ima 29% ispitanika. S početka epidemije, najveći broj – 36%, smatralo je situaciju kao neugodnu, umarajuću, ali sa promenom ličnog optimizma uticaj se prenosi i na pomenutu percepciju opšteg stanja i doživljaja kontrole širenja epidemije.

NORMALIZACIJA POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Nešto više od polovine, odnosno 54% anketiranih ispitanika koji su u radnom odnosu, komentarišući svoju trenutnu situaciju na radnom mestu reklo je da je situacija manje-više ista kao i ranije. Interesantan podataka predstavlja to da drugu najveću grupu čini 20% onih ispitanika koji obim posla opisuju kao povećan u odnosu na period pre pojave korona virusa. Sve ostale grupe ispitanika, u koje spadaju oni koji su na prinudnom ili redovnom odmoru, bolovanju ili čekanju procentualno su ispod 10% pojedinačno.

null

Prateći pomenute podatke, zabrinutost građana za radno mesto, kao i to da najveći broj svoj trenutni doživljaj opisuje kao normalan, možemo da zaključimo da se poslovne aktivnosti polako normalizuju kao i da se stvaraju relativno povoljne okolnosti za nastavak rada.

LIČNI BUDŽETI GRAĐANA SRBIJE

Finansijska situacija građana Srbije, može se opisati kao relativno stabilna. S porastom optimizma tokom epidemije, menjao se i pogled na projekciju ličnog budžeta. U martu je 37% građana očekivalo pogoršanje finansijsku situaciju, ali je raspolagala sa jednakom količinom novca, dok trenutno isti broj njih ne očekuje pogoršanje. Takva promena može se opisati trenutnim šokom i neizvesnošću na svim tržištima: novca, sirovina, materijala pa i rada, što se kod određeno broj anketiranih preslikalo na predviđanje budućeg finansijskog stanja. Kao „lošije nego pre pola godine“ svoju situaciju opisuje 32% građana, a kao „bolju nego pre pola godine“ – 7%.

null

Lični budžet u određenoj meri prati i obim potrošnje, tako sada najveći broj anketiranih ispitanika – 36% njih troši manje u odnosu na period od pre šest meseci, a prati ih 35% onih koji nisu promenili obim potrošnje i ne očekuju nikakve promene. Više nego ranije troši 11% ispitanika, a smanjenje potrošnje očekuje 18%.

null

Prema metodologiji agencije Valicon, ukrštanjem određenih indikatora iz ovog i drugih sprovedenih istraživanja dobijaju se potrošački segmenti i profiliše se pet glavnih potrošačkih grupa: uskraćeni, pažljivi, oprezni, ravnodušni i obezbeđeni. S početka epidemije procentualno najveću grupu činili su pažljivi sa 33%, dok su se kroz merenja potrošači pregrupisali, pa je tako sada najobimnija grupa obezbeđenih sa udelom od 30% u odnosu na ostale segmente.

FINANSIJSKA SITUACIJA (NE)ODRAŽAVA SE NA KUPOVINU

Više od većine, 55% ispitanika, upitani da su pre proglašenja epidemije korona virusa imali nameru da realizuju neku od investicija, kupovina ili aktivnosti, odgovorilo je odrično. Nasuprot njima je 45% onih koji su planirali kupovinu ili renoviranje nekretnine, kupovinu kućnih aparata ili tehnika, opremanje dvorišta ili druga finansijska i poslovna ulaganja.

null

Iako je skoro polovina ispitanika imala namere potrošnje, tek 40% njih i u periodu nakon epidemije planira da opredeli isti iznos finansijskih sredstava za buduća ulaganja i kupovinu. Istovremeno, u merenju na nacionalno reprezentativnom uzorku u sklopu iste studije u delu o uticaju epidemije korona virusa na ponašanje potrošača, krajem maja, pokazalo se i da će 31% ispitanika manje novca u budućnosti odvajati za velike kupovine i ulaganje, a 23% će odustati od planova.

null

NE DALJE OD REGIONA: KAKO I DA LI PUTOVATI?

Najveći broj anketiranih – 52%, putovanje unutar Srbije smatra malo rizičnim, dok ga 17% uopšte i ne doživljava tako. Sigurnost odlaska u region percipira se znatno drugačije. Ali svega 14% planira češće da posećuje lokalne turističke lokalitete.

null

Nasuprot niskom stepenu zainteresovanosti za domaći turizam a uzevši u obzir da skoro svaki drugi, tj. 47% anketiranih, putovanje u zemlje regiona doživljava kao rizično, a 17% kao veoma rizično, čak 68% ispitanika planira da putuje u neku od zemalja regiona.

Kako je jedna od zemalja koju građani Srbije najčešće posećuju susedna Crna Gora, upitali smo ih kako ocenjuju odluku vlasti Republike Crne Gore da državljanima Srbije još uvek ne omoguće ulazak u tu zemlju, zbog, kako kažu neispunjavanja epidemioloških kriterijuma. Tako 79% građana takvu odluku ocenjuje kao neopravdanu, a svega 21% kao opravdanu. Svaki drugi ispitanik, odnosno 50% njih, kao razlog za neopravdanost takve odluke navodi nenaklonosti politike tamnošnjih vlasti ka Srbima, dok je 15% njih opravdavaju uz napomenu da je svaka država samostalna u donošenju odluka.

null

Upitani o načinu finansiranja predstojećeg letovanja, 86% će letovanje u regionu provesti bez dodatnog zaduživanja, a najveći broj odnosno 46% planira da otputuje odmah nakon stabilizacije epidemiološke situacije.

KENZIJANCI ILI FRIDMANOVCI

Iako je građanima Srbije zabrinutosti za ekonomske posledice epidemije tek na trećem mestu, umarno najveći broj njih nije u potpunosti zadovoljan saniranjem nastalih problema u privrednom sektoru. Tako, ukupno 55% građanina mere Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba u vezi sprečavanja ekonomskih posledica epidemije na stanovništvo i privredu ocenjuje kao ili delimično odgovarajuće (47%) ili neprimerene (9%), dok s druge strane kao adekvatne ih opsuje 45% građana.

null

U periodima kriza iza nas osporavali su se i brojni svetski teoretičari i ekonomisti. Krajem 20ih godina prošlog veka, Džon Majnard Kejnz, uticajnih ekonomista Engleske i tvorac Kenzijanske ekonomske teorije, analizirajući Veliku depresiju rekao je “Dug rok ne postoji. Na dug rok smo svi mrtvi”. Iako radikalan u svojim idejama, njegov je model u kome se zalaže za direktne intervencije države u tržište roba, resursa i kapitala bio predominantan u kreiranju fiskalne i privredne politike za prevazilaženje posledica izazvane Velikom krizom. U godinama nakon toga, a nasuprot tome zastupnik ideje Ekonomskog liberalizma Milton Fridman, tvorac fenomena i jezičke kovanice “novac iz helikoptera”, teoretski je razrađivao slobodno tržište koje uticaj države svodi na regulatornu a tržištu daje potpunu slobodu. U krizi a i nakon nje, različite države zauzele su različit stav u odnosu ka saniranju nastalih ekonomskih posledica, a odgovor na pitanje koji je model efikasniji pružiće nam naredna merenja i vreme pred nama.

###

Metodologija
Istraživanje je sprovedeno na nacionalno reprezentativnom uzorku ispitanika iz Valicon online panela JaZnam. Valicon poseduje najveću aktivnu bazu online panelista u regionu. Rezultati su reprezentativni za opštu populaciju Republike Srbije i drugih zemalja regiona, uzrasta od 18 do 75 godina, po polu, starosti, edukaciji i regionu.
Period anketiranja u Srbiji:
I talas: 24-29. mart 2020. godine, n=568; II talas: 08-10. april 2020. godine, n=629; III talas: 22-25. april 2020. godine, n=504; IV talas: 14-17. maj 2020. godine, n=511; V talas: 29.05.-01.06.2020.
godine, n=521

###

O kompaniji Valicon
Valicon je jedna od vodećih kompanija za tržišno savetovanje i istraživanje javnog mnijenja u jugoistočnoj Evropi. Valicon je specijaliziran za mala tržišta, prilagođena rešenja, naprednu metodologiju i detaljni uvid u klijentovo područje aktivnosti. Osnovna delatnost kompanije je marketinško savjetovanje na temelju marketinških istraživanja. Valicon nudi svojim klijentima usluge na celom Zapadnom Balkanu i putem odabranih partnera u drugim evropskim zemljama.

 
Izvor: Valicon – Istraživanje javnog mnjenja u Srbiji i regionu, mart – maj 2020. godine«

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Agencije

Istraživanje: Kreativna industrija u Srbiji među najpogođenijim Covid-19 krizom

Advertiser Serbia3. avgusta 2020.

MARIJA MATIĆ: „VIDA je najmoćniji kanal advertajzing komunikacije koji je do sada postojao“

Advertiser Serbia27. jula 2020.

Direct PERSPECTIVE pokreće dijalog o novoj normalnosti – O poslovanju, brendovima i tehnologijama

Advertiser Serbia23. jula 2020.

IVAN WESTERVEEN, Saatchi & Saatchi Beograd: „Cvrčak i Mrav u Africi“ je tip projekta koji opravdava postojanje naše profesije i kreativne industrije

Advertiser Serbia20. jula 2020.

Ghetaldus je izbacio stav na sunce

Advertiser Serbia17. jula 2020.

2 Red Dot nagrade za Studio Sonda: Za sladoled King u čašici i za projekat EPK Rijeka 2020, Autorske Bure

Advertiser Serbia16. jula 2020.

Saatchi&Saatchi Hrvatska osvojio AdForum-ov PHNX

Advertiser Serbia13. jula 2020.

Jana 800 by Saatchi&Saatchi Hrvatska

Advertiser Serbia3. jula 2020.

Doktori superheroji deo digitalne izložbe “Great ads for good”

Advertiser Serbia3. jula 2020.

Novi letnji Master class u Represent Communications: TikTok like a PRO

Advertiser Serbia3. jula 2020.

Budućnost maloprodaje: Sinergija razumevanja, efikasnosti i empatije

Advertiser Serbia30. juna 2020.

POLARIS otkriva kako COVID-19 kriza utiče na advertajzing industriju

Advertiser Serbia26. juna 2020.

PREDRAG VOJINOVIĆ: „Živimo u doba egzibicionizma, voajerizma, materijalizma i egoizma“

Advertiser Serbia26. juna 2020.

DAVOR BRUKETA: „Nadam se da ćemo pronaći način da prestanemo nanositi bol jedni drugima kao i drugim vrstama“

Advertiser Serbia25. juna 2020.

ROBERT BOHINEC: „Želim svet bez maski. Čak i bez onih na licu“

Advertiser Serbia24. juna 2020.