Analize

Evropski javni servisi teško dolaze do nove publike online

Analize

Javni servisi u Finskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Češkoj, Španiji, Italiji, Francuskoj i Grčkoj se i dalje dosta prate, imaju poverenje publike i nemaju poslovne pritiske s kojim se suočavaju privatni mediji

 

Ipak, javne servise u ovim zemljama uglavnom prati starija, obrazovana publika različitih političkih opredeljenja dok teže dolaze do nove publike preko interneta, do mlađih generacija i do osoba sa nižim formalnim obrazovanjem. Ovim rizikuju da u budućnosti postanu nevažni za veći deo javnosti, navodi se u novom izveštaju koji je objavio Reuters institut za studije novinarstva uz podršku finskog javnog servisa YLE.

Izveštaj koji je rađen na osnovu ovogodišnjeg Reuters-ovog Izveštaja za digitalne vesti naglašava kako uprkos prelasku na digitalne platforme javni servisi u evropskim zemljama i dalje u velikoj meri zavise od offline kanala. Javni servisi teško dolaze do nove publike preko online platformi jer njihove vesti na internetu većinom prate oni koji već gledaju i slušaju njihove televizijske i radijske programe. Od osam javnih servisa, jedino BBC ima za deset posto veći doseg publike preko različitih online platformi u odnosu na emitovan program, dok u većini drugih analiziranih javnih servisa dodatni doseg publike preko interneta je 5 posto ili manje.

Pored toga, u izveštaju se navodi da javne servise većinom prati starija publika i osobe s višim formalnim obrazovanjem, dok mlađe osobe i one s nižim formalnim obrazovanjem više koriste Facebook i YouTube kao izvore vesti.

Izveštaj takođe pokazuje da publika više veruje javnim servisima nego privatnim medijima i da su javni servisi relativno uspešni u osvajanju politički raznolike publike. Autori, ipak, ukazuju da oni koji podržavaju političku desnicu i imaju populističke stavove manje veruju javnim servisima.

Autori izveštaja upozoravaju da zbog kontinuiranog pada televizije i radija kao izvora vesti, javni servisi moraju da dođu do nove publike online koristeći pretraživače, aplikacije za razmenu poruka, društvene mreže, pa i glasovne asistente.

 

Izvor: media.ba

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Analize

Sedmični pregled gledanosti televizije od 27. jula do 2. avgusta 2020. godine

Advertiser Serbia4. avgusta 2020.

Huawei prestigao Samsung u prodaji pametnih telefona

Advertiser Serbia3. avgusta 2020.

Apple najvrednija kompanija na svetu, prestigao naftnog giganta

Advertiser Serbia2. avgusta 2020.

Ukupni prihodi medija od oglašavanja u 2019 su bili 210 miliona evra

Advertiser Serbia30. jula 2020.

Forbes: Tehnološka petorka iz SAD na vrhu liste najvrednijih brendova

Advertiser Serbia30. jula 2020.

Eurostat: Najveći pad realne potrošnje u EU i evrozoni od 1999

Advertiser Serbia29. jula 2020.

Ogroman pad u romingu, rekordan rast u domaćem saobraćaju

Advertiser Serbia28. jula 2020.

Ljajić: Rast maloprodaje u Srbiji u maju 4,7 odsto, naročito u supermarketima

Advertiser Serbia23. jula 2020.

Jeff Bezos u jednom danu bogatiji za 13 milijardi dolara

Advertiser Serbia22. jula 2020.

Neto dobit Netflix-a gotovo utrostručena

Advertiser Serbia20. jula 2020.

OECD i FAO: Cene hrane mogle bi da dožive tržišni šok

Advertiser Serbia19. jula 2020.

10 najgledanijih reklama na YouTube-u u drugom kvartalu 2020

Advertiser Serbia16. jula 2020.

Ilon Mask u jednom danu bogatiji za šest milijardi dolara

Advertiser Serbia11. jula 2020.

BrandZ Top 100: Najvredniji svetski brendovi pripadaju tehnološkim kompanijama

Advertiser Serbia9. jula 2020.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 29. juna do 5. jula 2020. godine

Advertiser Serbia8. jula 2020.