Analize

Evropski javni servisi teško dolaze do nove publike online

Analize

Javni servisi u Finskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Češkoj, Španiji, Italiji, Francuskoj i Grčkoj se i dalje dosta prate, imaju poverenje publike i nemaju poslovne pritiske s kojim se suočavaju privatni mediji

 

Ipak, javne servise u ovim zemljama uglavnom prati starija, obrazovana publika različitih političkih opredeljenja dok teže dolaze do nove publike preko interneta, do mlađih generacija i do osoba sa nižim formalnim obrazovanjem. Ovim rizikuju da u budućnosti postanu nevažni za veći deo javnosti, navodi se u novom izveštaju koji je objavio Reuters institut za studije novinarstva uz podršku finskog javnog servisa YLE.

Izveštaj koji je rađen na osnovu ovogodišnjeg Reuters-ovog Izveštaja za digitalne vesti naglašava kako uprkos prelasku na digitalne platforme javni servisi u evropskim zemljama i dalje u velikoj meri zavise od offline kanala. Javni servisi teško dolaze do nove publike preko online platformi jer njihove vesti na internetu većinom prate oni koji već gledaju i slušaju njihove televizijske i radijske programe. Od osam javnih servisa, jedino BBC ima za deset posto veći doseg publike preko različitih online platformi u odnosu na emitovan program, dok u većini drugih analiziranih javnih servisa dodatni doseg publike preko interneta je 5 posto ili manje.

Pored toga, u izveštaju se navodi da javne servise većinom prati starija publika i osobe s višim formalnim obrazovanjem, dok mlađe osobe i one s nižim formalnim obrazovanjem više koriste Facebook i YouTube kao izvore vesti.

Izveštaj takođe pokazuje da publika više veruje javnim servisima nego privatnim medijima i da su javni servisi relativno uspešni u osvajanju politički raznolike publike. Autori, ipak, ukazuju da oni koji podržavaju političku desnicu i imaju populističke stavove manje veruju javnim servisima.

Autori izveštaja upozoravaju da zbog kontinuiranog pada televizije i radija kao izvora vesti, javni servisi moraju da dođu do nove publike online koristeći pretraživače, aplikacije za razmenu poruka, društvene mreže, pa i glasovne asistente.

 

Izvor: media.ba

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Analize

Najpretraživaniji pojmovi na Google-u u 2019 na globalnom nivou

Advertiser Serbia12. decembra 2019.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 2. do 8. decembra 2019

Advertiser Serbia11. decembra 2019.

Srbija: Najpretraživaniji pojmovi na Google pretraživaču u 2019. godini

Advertiser Serbia11. decembra 2019.

Objavljen ovogodišnji YouTube Rewind

Advertiser Serbia6. decembra 2019.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 25. novembra do 1. decembra 2019

Advertiser Serbia5. decembra 2019.

Sedmično kretanje gledanosti TV programa do decembra 2019

Advertiser Serbia2. decembra 2019.

weCAN: Na oglašavanje u CEE regionu u 2018 potrošeno 13,8 milijardi evra

Advertiser Serbia28. novembra 2019.

Za RTS u 2020 više novca od pretplate a manje iz budžeta

Advertiser Serbia23. novembra 2019.

Posle drugog vikenda Senke 2 opet probijaju rekorde

Advertiser Serbia19. novembra 2019.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 4. do 10. novembra 2019

Advertiser Serbia14. novembra 2019.

6 reklama sa najefektnijim multikulturalnim marketinškim porukama u poslednjih nekoliko godina

Advertiser Serbia13. novembra 2019.

HURA-ine agencije osvajaju inostrana tržišta: U 2018 zabeleženo 250 miliona kuna prihoda od izvoza

Advertiser Serbia7. novembra 2019.

Na internetu je 4,1 milijarda ljudi, četiri puta više nego 2005

Advertiser Serbia6. novembra 2019.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 28. oktobra do 3. novembra 2019

Advertiser Serbia5. novembra 2019.

Kolumna DARKA JOVANČIĆA, Digital Group Account Manager DIRECT MEDIA United Solutions: Da li možemo u potpunosti verovati veb-sajt analitici i zašto ne?

Advertiser Serbia28. oktobra 2019.