Analize

Evropski javni servisi teško dolaze do nove publike online

Analize

Javni servisi u Finskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Češkoj, Španiji, Italiji, Francuskoj i Grčkoj se i dalje dosta prate, imaju poverenje publike i nemaju poslovne pritiske s kojim se suočavaju privatni mediji

 

Ipak, javne servise u ovim zemljama uglavnom prati starija, obrazovana publika različitih političkih opredeljenja dok teže dolaze do nove publike preko interneta, do mlađih generacija i do osoba sa nižim formalnim obrazovanjem. Ovim rizikuju da u budućnosti postanu nevažni za veći deo javnosti, navodi se u novom izveštaju koji je objavio Reuters institut za studije novinarstva uz podršku finskog javnog servisa YLE.

Izveštaj koji je rađen na osnovu ovogodišnjeg Reuters-ovog Izveštaja za digitalne vesti naglašava kako uprkos prelasku na digitalne platforme javni servisi u evropskim zemljama i dalje u velikoj meri zavise od offline kanala. Javni servisi teško dolaze do nove publike preko online platformi jer njihove vesti na internetu većinom prate oni koji već gledaju i slušaju njihove televizijske i radijske programe. Od osam javnih servisa, jedino BBC ima za deset posto veći doseg publike preko različitih online platformi u odnosu na emitovan program, dok u većini drugih analiziranih javnih servisa dodatni doseg publike preko interneta je 5 posto ili manje.

Pored toga, u izveštaju se navodi da javne servise većinom prati starija publika i osobe s višim formalnim obrazovanjem, dok mlađe osobe i one s nižim formalnim obrazovanjem više koriste Facebook i YouTube kao izvore vesti.

Izveštaj takođe pokazuje da publika više veruje javnim servisima nego privatnim medijima i da su javni servisi relativno uspešni u osvajanju politički raznolike publike. Autori, ipak, ukazuju da oni koji podržavaju političku desnicu i imaju populističke stavove manje veruju javnim servisima.

Autori izveštaja upozoravaju da zbog kontinuiranog pada televizije i radija kao izvora vesti, javni servisi moraju da dođu do nove publike online koristeći pretraživače, aplikacije za razmenu poruka, društvene mreže, pa i glasovne asistente.

 

Izvor: media.ba

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Analize

Unicode objavio listu najpopularnijih emoji-ja

Advertiser Serbia17. oktobra 2019.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 7. do 13. oktobra 2019

Advertiser Serbia15. oktobra 2019.

10 najgledanijih reklama na YouTube-u u trećem kvartalu 2019

Advertiser Serbia14. oktobra 2019.

Samo trećina kompanija ostvari korist od ulaganja u analitiku

Advertiser Serbia11. oktobra 2019.

Srbija ima 2.357 registrovanih medija

Advertiser Serbia10. oktobra 2019.

Predstavljeni rezultati Indeksa globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za Srbiju za 2019

Advertiser Serbia9. oktobra 2019.

SEBASTIAN RENNACK, viši ritejl analitičar, LZ Retailztics: Pred multi-format ritejlerima su veliki izazovi

Advertiser Serbia8. oktobra 2019.

Sedmično kretanje gledanosti TV programa u prvih devet meseci 2019

Advertiser Serbia2. oktobra 2019.

Objavljena komparativna analiza prakse samoregulacije oglašavanja u Republici Hrvatskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu

Advertiser Serbia1. oktobra 2019.

JEAN JACQUES VANDENHEEDE, futurolog i specijalista za trendove u ritejlu: Posledice četvrte industrijske revolucije na maloprodaju

Advertiser Serbia23. septembra 2019.

P3 objavio: Telenor mreža ponovo najbolja na testu

Advertiser Serbia18. septembra 2019.

Guardian: Porodica Soprano najbolja TV serija 21. veka

Advertiser Serbia18. septembra 2019.

Coca-Cola HBC najodrživiji proizvođač napitaka u Evropi

Advertiser Serbia16. septembra 2019.

Delez Srbija među najuspešnijim kompanijama

Advertiser Serbia10. septembra 2019.

Vikend u znaku RTS-a

Advertiser Serbia9. septembra 2019.